Tabu: Šefaat i bedeli

Tvrdnja: Zagovaranje za griješnike ili poklanjanje sevapa drugima je u suprotnosti sa osnovnim principom kur’anskog učenja o pojedinačnoj odgovornosti.

Kod nas muslimana postoje razna nakaradna vjerovanja koja uništavaju produktivnost pojedinaca i hrane lijenost i nesavjesnost kod ljudi. Možda jedna od najupečatljivijih dogmi u tom pogledu je vjerovanje u “Šefa’at” (شفاعة) na Sudnjem danu, gdje se po tradiciji misli na koncept posredovanja ili zagovaranja koje vrše neke posebne ličnosti ili entiteti u korist vjernika pred Allahom dž.š. na Sudnjem danu. Prema tradicionalnom islamskom učenju, neki ljudi, meleki ili predmeti imaju mogućnost da posreduju između Boga i ljudi kako bi se ostvarilo milosrđe, oprost ili pomoć u vječnom životu. Najviši oblik šefa’ata je šefa’at Poslanika (شفاعة النبي), koji se odnosi na vjerovanje da će Poslanik Muhammed a.s. posredovati u korist muslimana griješnika na Sudnjem danu. Naravno, osim Poslanika, mnogi muslimani vjeruju u šefa’at od strane drugih svetih ljudi, poput vjerovjesnika, uleme (učenjaka), šehida, hafiza ili članova porodice. Koncept šefa’ata pruža utjehu i nadu muslimanima koji vjeruju da će njihovi zagovornici posredovati za njihovo dobro na Sudnjem danu. Međutim, važno je napomenuti da svi muslimani ne dijele ista uvjerenja o šefa’atu, niti se svi slažu kome ili čemu pripada šefa’at.

U Kur’anu ima preko dvadeset ajeta koji govore o šefa’atu, no većina njih je u kontekstu negacije postojećeg paganskog vjerovanja. Mušrici su vjerovali baš ono što propovijeda islamska tradicija, a to je jedna scena gdje postoje specijalni ljudi ili idoli koji će srediti kod Boga da se neko izvuče od zaslužene kazne, ili da dobije više nego je zaslužio, samo zato što je šefadžija dobra štela. Mi, kao da smo potpuno preuzeli to vjerovanje od pagana, a potom ga malo ukrasili novim imenima i islamskim terminima.

Allah nas obavještava da postoje ljudi koji očekuju takav šefa’at i slijepo se povinavaju insanima smatrajući da će im oni pomoći na Sudnjem danu, pa kaže:

وَيَعْبُدُونَ مِن دُونِ اللَّهِ مَا لَا يَضُرُّهُمْ وَلَا يَنفَعُهُمْ وَيَقُولُونَ هَـٰؤُلَاءِ شُفَعَاؤُنَا عِندَ اللَّهِ قُلْ أَتُنَبِّئُونَ اللَّهَ بِمَا لَا يَعْلَمُ فِي السَّمَاوَاتِ وَلَا فِي الْأَرْضِ سُبْحَانَهُ وَتَعَالَىٰ عَمَّا يُشْرِكُونَ ‎﴿يونس: ١٨﴾‏

I pokoravaju se mimo Allaha onom šta im ne šteti niti im koristi, i govore: “Ovi su posrednici naši kod Allaha.” Reci: “Jel’ to Allaha obavještavate o onom šta ne zna u nebesima i u zemlji?” Slava neka je Njemu!, a uzvišen je od onog šta pridružuju. (10:18)

U principu, kršćani vjeruju da je Isus zagovornik pred Bogom za sve one koji ga prihvate za svog spasitelja. Nije li to, ašćare, isto kao i kod nas, samo mi stavili našeg Muhammeda u ulogu Isusa.

U šiitskom islamu postoji vjerovanje u imame, nasljednike i vođe nakon Muhammeda a.s.. Šiiti vjeruju da imami imaju poseban duhovni status i da su posrednici između Allaha i ljudi. Vjeruju da imami imaju posebnu duhovnu i vjersku moć, te da se mogu zauzimati za svoje sljedbenike na Sudnjem danu.

U nekim tradicionalnim afričkim religijama, postoji vjerovanje u ulogu posrednika između božanstava i ljudi. Određene osobe, poput šamana ili sveštenika, smatraju se sposobnima uspostaviti kontakt s duhovnim svijetom i posredovati između ljudi i božanstava.

Šefa’at na Ahiretu

Kur’an ne niječe šefa’at, nego niječe koncept koji u sebi nosi nepravdu, ahiretski mito i korupciju. Ajeti vrlo jasno daju do znanja da je šefa’at zapravo Božija stvar, te da niko neće dobiti ono što bi inače očekivali dunjalučkim zagovaranjem. Ne postoji nečije “zauzimanje za vjernike” na Sudnjem danu.

Gledajući kroz prizmu Kur’ana, ta dogmatska vrsta zagovaranja nije ni potrebna, jer Allah kaže:

إِن تَجْتَنِبُوا كَبَائِرَ مَا تُنْهَوْنَ عَنْهُ نُكَفِّرْ عَنكُمْ سَيِّئَاتِكُمْ وَنُدْخِلْكُم مُّدْخَلًا كَرِيمًا ‎﴿٣١﴾

Ako se klonite velikog – od onog šta vam je zabranjeno, zanemarit ćemo loša djela vaša i uvešćemo vas na ulaz plemeniti. (31)

Šefa’at je samo Allahov

وَأَنذِرْ بِهِ الَّذِينَ يَخَافُونَ أَن يُحْشَرُوا إِلَىٰ رَبِّهِمْ لَيْسَ لَهُم مِّن دُونِهِ وَلِيٌّ وَلَا شَفِيعٌ لَّعَلَّهُمْ يَتَّقُونَ ‎﴿الأنعام: ٥١﴾‏

I opominji njime (Kur’anom) one koji se plaše da će biti Gospodaru svom sakupljeni – neće imati oni mimo Njega zaštitnika niti zagovornika – da bi se oni pripazili. (Al-An’am, 51)

قُل لِّلَّهِ الشَّفَاعَةُ جَمِيعًا لَّهُ مُلْكُ السَّمَاوَاتِ وَالْأَرْضِ ثُمَّ إِلَيْهِ تُرْجَعُونَ ‎﴿الزمر: ٤٤﴾‏

Reci: “Allahovo je posredovanje svako, Njegova je vlast nebesa i Zemlje, zatim se Njemu vraćate.” (Az-Zumer, 44)

وَذَرِ الَّذِينَ اتَّخَذُوا دِينَهُمْ لَعِبًا وَلَهْوًا وَغَرَّتْهُمُ الْحَيَاةُ الدُّنْيَا وَذَكِّرْ بِهِ أَن تُبْسَلَ نَفْسٌ بِمَا كَسَبَتْ لَيْسَ لَهَا مِن دُونِ اللَّهِ وَلِيٌّ وَلَا شَفِيعٌ وَإِن تَعْدِلْ كُلَّ عَدْلٍ لَّا يُؤْخَذْ مِنْهَا أُولَـٰئِكَ الَّذِينَ أُبْسِلُوا بِمَا كَسَبُوا لَهُمْ شَرَابٌ مِّنْ حَمِيمٍ وَعَذَابٌ أَلِيمٌ بِمَا كَانُوا يَكْفُرُونَ ‎﴿الأنعام: ٧٠﴾‏

Pusti one koji odnose svoje kao igru i zabavu shvataju, i koje je život na ovome svijetu obmanuo, a opominji njime (Kur’anom) da čovjek, zbog onoga što radi, ne bi stradao, jer osim Allaha – ni zaštitnika ni posrednika neće imati i jer se od njega nikakva otkupnina neće primiti. Oni će, zbog onoga što su radili, biti u muci zadržani; njih čeka piće od ključale vode i patnja nesnosna, zato što su nezahvalni (kafiri) bili. (Al-An’am 70)

Postoji još ajeta kroz Kur’an koji govore baš ovo, da je šefa’at zapravo samo kod Allaha, i da zagovaranja, u nama očekivanom smislu, neće biti.

Lična odgovornost svakog pojedinca

Cijela poenta islamskog, odnosno kur’anskog učenja jeste da je svaki pojedinac odgovoran za sebe, te da niko nikome ne može pomoći. To jeste sva poenta ovosvjetskog životnog ispita. No, ipak većina muslimana vjeruje da će neko od zaslužnih pomoći griješnicima na Dan suda. Sljedeći ajeti razjašnjavaju koliko je moguće dobiti pomoć preko štele, pa kaže:

وَاتَّقُوا يَوْمًا لَّا تَجْزِي نَفْسٌ عَن نَّفْسٍ شَيْئًا وَلَا يُقْبَلُ مِنْهَا شَفَاعَةٌ وَلَا يُؤْخَذُ مِنْهَا عَدْلٌ وَلَا هُمْ يُنصَرُونَ ‎﴿البقرة: ٤٨﴾‏

I bojte se Dana (kad) niko nikome neće koristiti ništa, niti se primiti od nje posredovanje, niti uzimati od nje nadoknada, niti će oni biti pomognuti; (2:48)

وَاتَّقُوا يَوْمًا لَّا تَجْزِي نَفْسٌ عَن نَّفْسٍ شَيْئًا وَلَا يُقْبَلُ مِنْهَا عَدْلٌ وَلَا تَنفَعُهَا شَفَاعَةٌ وَلَا هُمْ يُنصَرُونَ ‎﴿البقرة: ١٢٣﴾‏

I bojte se Dana kada niko ni za koga neće moći ništa učiniti, kada se ni od koga otkup neće primiti, kada nikome zagovor neće koristiti i kada im niko neće moći pomoći! (2:123)

أَأَتَّخِذُ مِن دُونِهِ آلِهَةً إِن يُرِدْنِ الرَّحْمَـٰنُ بِضُرٍّ لَّا تُغْنِ عَنِّي شَفَاعَتُهُمْ شَيْئًا وَلَا يُنقِذُونِ ‎﴿يس: ٢٣﴾‏

Zar da prihvaćam druge bogove mimo Njega? Ako Milostivi hoće da mi našteti, njihovo posredovanje neće mi biti ni od kakve koristi i oni me neće moći spasiti, (36:23)

Zagovaranje – ludom radovanje

Kao što ćemo vidjeti kroz Kur’an, šefa’at postoji, ali ne u obliku kojeg muslimani očekuju. Upravo je to nakaradno vjerovanje dovelo do toga da ummet uzgaja luzere, osobe koje se oslanjaju na “štelu”, a ne svoja djela.

لَّيْسَ بِأَمَانِيِّكُمْ وَلَا أَمَانِيِّ أَهْلِ الْكِتَابِ ۗ مَن يَعْمَلْ سُوءًا يُجْزَ بِهِ وَلَا يَجِدْ لَهُ مِن دُونِ اللَّهِ وَلِيًّا وَلَا نَصِيرًا ‎﴿١٢٣﴾‏ وَمَن يَعْمَلْ مِنَ الصَّالِحَاتِ مِن ذَكَرٍ أَوْ أُنثَىٰ وَهُوَ مُؤْمِنٌ فَأُولَٰئِكَ يَدْخُلُونَ الْجَنَّةَ وَلَا يُظْلَمُونَ نَقِيرًا ‎﴿النساء ١٢٤﴾

Neće biti po željama vašim, niti po željama sljedbenika Knjige. Ko uradi zlo, biće kažnjen zbog njega i neće sebi naći mimo Allaha zaštitnika, niti pomagača. (123) A ko čini dobra djela – muškarac ili žena, a on bude vjernik – pa takvi će ući u Džennet, i neće im se učiniti zulm ni zareza na hurminoj košpici. (4:124)

فَالْيَوْمَ لَا تُظْلَمُ نَفْسٌ شَيْئًا وَلَا تُجْزَوْنَ إِلَّا مَا كُنتُمْ تَعْمَلُونَ ‎﴿يس ٥٤﴾

Pa danas neće nikome biti učinjena nepravda nimalo, i nećete biti plaćeni osim po onome što ste radili. (36:54)

وَلَقَدْ جِئْنَاهُم بِكِتَابٍ فَصَّلْنَاهُ عَلَىٰ عِلْمٍ هُدًى وَرَحْمَةً لِّقَوْمٍ يُؤْمِنُونَ ‎﴿٥٢﴾‏ هَلْ يَنظُرُونَ إِلَّا تَأْوِيلَهُ ۚ يَوْمَ يَأْتِي تَأْوِيلُهُ يَقُولُ الَّذِينَ نَسُوهُ مِن قَبْلُ قَدْ جَاءَتْ رُسُلُ رَبِّنَا بِالْحَقِّ فَهَل لَّنَا مِن شُفَعَاءَ فَيَشْفَعُوا لَنَا أَوْ نُرَدُّ فَنَعْمَلَ غَيْرَ الَّذِي كُنَّا نَعْمَلُ ۚ قَدْ خَسِرُوا أَنفُسَهُمْ وَضَلَّ عَنْهُم مَّا كَانُوا يَفْتَرُونَ ‎﴿٥٣﴾

A doista, donijeli smo im Knjigu, pa smo je bazirali na znanju, Uputu i milost za ljude koji vjeruju. (52) Čekaju li samo ostvarenje njeno? Na Dan kad dođe ostvarenje njeno, govoriće oni koji su je zaboravili ranije: “Doista su poslanici Gospodara našeg donosili Istinu. Pa hoće li biti za nas ikakvih posrednika, pa da posreduju za nas ili da budemo vraćeni, pa da radimo drugačije no što smo radili?” Doista, izgubili su duše svoje, a iščezlo je od njih šta su izmišljali. (7:53)

Značenje šefa’ata u Kur’anu

Šefa’at u Kur’anu definitivno ne označava zauzimanje nekog zaslužnog čovjeka za nekoga griješnika, pa da mu svojom zaslugom pomogne pred Božijim sudom, gdje će na račun svoje svetosti kod Boga izvući onoga kome je Bog presudio drugačije. Šefa’at opisan u Kur’anu ne mijenja presudu, niti ublažuje kaznu.

مَا يُبَدَّلُ الْقَوْلُ لَدَيَّ وَمَا أَنَا بِظَلَّامٍ لِّلْعَبِيدِ ‎﴿ق ٢٩﴾

Ne mijenja se Riječ (odluka,presudba) kod Mene, i nisam Ja zalim robovima. (50:29)

Prosto rečeno, šefa’at je pohvala nekoga ko je hvale vrijedan od strane odabranih entiteta, bilo ljudi ili meleka, nakon što mu se već presudi Džennet i Allah je njime zadovoljan. On je općeg karaktera za one kojim Milostivi dozvoli, i neće biti osim uz zaslugu. Šefa’at je u konačnici samo počast za obe strane, onoga koji hvali i onoga ko se hvali, i nema veze sa griješnicima i kafirima. To se vidi iz slijedećih ajeta:

لَّا يَمْلِكُونَ الشَّفَاعَةَ إِلَّا مَنِ اتَّخَذَ عِندَ الرَّحْمَـٰنِ عَهْدًا ‎﴿مريم: ٨٧﴾‏

Niko se ni za koga neće moći zauzimati, osim onoga kome Milostivi dopusti. (19:87)

يَوْمَئِذٍ لَّا تَنفَعُ الشَّفَاعَةُ إِلَّا مَنْ أَذِنَ لَهُ الرَّحْمَـٰنُ وَرَضِيَ لَهُ قَوْلًا ‎﴿طه: ١٠٩﴾‏

Toga dana će biti od koristi posredovanje samo onoga kome Milostivi dopusti i dozvoli da za nekoga govori. (20:109)

وَلَا تَنفَعُ الشَّفَاعَةُ عِندَهُ إِلَّا لِمَنْ أَذِنَ لَهُ حَتَّىٰ إِذَا فُزِّعَ عَن قُلُوبِهِمْ قَالُوا مَاذَا قَالَ رَبُّكُمْ قَالُوا الْحَقَّ وَهُوَ الْعَلِيُّ الْكَبِيرُ ‎﴿سبإ: ٢٣﴾‏

Kod Njega će se moći zauzimati za nekoga samo onaj kome On dopusti. I kad iz srca njihovih nestane straha, oni će upitati: “Šta je to rekao Gospodar vaš?” – “Istinu!” – odgovoriće. On je uzvišen i velik. (34:23)

Iako Allah spominje šefadžije na Sudnjem danu, jasno kaže da se njima neće pokoravati, niti će oni tražiti od Allaha da On nešto uradi njima za hatur, pa kaže:

وَأَنذِرْهُمْ يَوْمَ الْآزِفَةِ إِذِ الْقُلُوبُ لَدَى الْحَنَاجِرِ كَاظِمِينَ مَا لِلظَّالِمِينَ مِنْ حَمِيمٍ وَلَا شَفِيعٍ يُطَاعُ ‎﴿غافر: ١٨﴾‏

I upozori ih Danom približavajućim, kad će srca kod grla biti zaprečena; neće imati zalimi nikakvog prijatelja, niti posrednika uslišanog. (40:18)

Poslanički šefa’at

Ako spomenemo šefa’at bilo kojem muslimanu na svijetu, odmah će pomisliti na šefa’at poslanika Muhammeda za griješne muslimane. Nije ni čudo, jer tako stoji u knjigama hadisa i akaida. No,  svaki se iznenadi kada mu se kaže da ne postoji niti jedan ajet koji spominje zagovaranje poslanika Muhammeda a.s. u Kur’anu. Naprotiv, postoje ajeti koji tvrde da on (Muhammed a.s.) nema pravo na šefa’at, pa kaže:

لَيْسَ لَكَ مِنَ الْأَمْرِ شَيْءٌ أَوْ يَتُوبَ عَلَيْهِمْ أَوْ يُعَذِّبَهُمْ فَإِنَّهُمْ ظَالِمُونَ ‎﴿١٢٨﴾

Nemaš ti ništa s tim: ili će primiti pokajanje njihovo ili će ih kazniti, jer uistinu, oni su zalimi. (3:128)

قُلْ مَا كُنتُ بِدْعًا مِّنَ الرُّسُلِ وَمَا أَدْرِي مَا يُفْعَلُ بِي وَلَا بِكُمْ ۖ إِنْ أَتَّبِعُ إِلَّا مَا يُوحَىٰ إِلَيَّ وَمَا أَنَا إِلَّا نَذِيرٌ مُّبِينٌ ‎﴿٩﴾‏

Reci: “Nisam ja inovacija među poslanicima, i ne znam šta će se sa mnom učiniti, niti sa vama. Ja samo slijedim šta mi se objavljuje, i nisam osim opominjač jasni.” (46:9)

U suri Al-Maida se spominje Isaov a.s. pokušaj šefata na Sudnjem danu, ali im to neće biti od koristi, pa kaže:

إِن تُعَذِّبْهُمْ فَإِنَّهُمْ عِبَادُكَ ۖ وَإِن تَغْفِرْ لَهُمْ فَإِنَّكَ أَنتَ الْعَزِيزُ الْحَكِيمُ ‎﴿١١٨﴾‏ قَالَ اللَّهُ هَٰذَا يَوْمُ يَنفَعُ الصَّادِقِينَ صِدْقُهُمْ ۚ

Ako ih kazniš – pa uistinu, oni su robovi Tvoji; a ako im oprostiš – pa uistinu, Ti, Ti si Moćni, Mudri.” (5:118)

U ćitabima se kaže da se ajeti koji govore o tome da nema šefa’ata na Sudnjem danu odnose na nevjernike. U smislu, za njih nema, al’ za vjernike ima… I onda ti navede hrpu hadisa kojim to potkrijepi, no, zašto onda Allah dž.š. niječe takav šefa’at u Kur’anu obraćajući se baš vjernicima, pa kaže:

. يَا أَيُّهَا الَّذِينَ آمَنُوا أَنفِقُوا مِمَّا رَزَقْنَاكُم مِّن قَبْلِ أَن يَأْتِيَ يَوْمٌ لَّا بَيْعٌ فِيهِ وَلَا خُلَّةٌ وَلَا شَفَاعَةٌ وَالْكَافِرُونَ هُمُ الظَّالِمُونَ ‎﴿البقرة: ٢٥٤﴾‏

O vi koji vjerujete! Udjeljujte od onog čime smo vas opskrbili, prije nego dođe Dan u kojem neće biti trgovine, niti prijateljstva, a ni posredovanja. A nevjernici – oni su zalimi. (2:254)

Kome će koristiti šefa’at?

Kratak odgovor na to pitanje glasi: Nikome. Kur’anski šefa’at nema veze sa pomaganjem i pribavljanjem koristi nekome, niti sa umanjivanjem štete, kao što je to na dunjaluku.

No, i pored toga, tradicionalno je vjerovanje da će Allahovu presudu na Sudnjem danu, Poslanik (ili neko drugi), biti u mogućnosti preinačiti svojim zagovaranjem, pa čak će preko štele moći izvesti neke ljude iz Džehennema, a druge neće. Allah je u toj našoj dogmi samo korumpirani sudija koji ima slabost na svece koji su Mu se dodvoravali, pa im ugađa dajući beneficije ljudima koji to ne zaslužuju. Šta vam je, kako to rasuđujete! Zar nije Allah rekao:

رَبَّنَا إِنَّكَ مَن تُدْخِلِ النَّارَ فَقَدْ أَخْزَيْتَهُ ۖ وَمَا لِلظَّالِمِينَ مِنْ أَنصَارٍ ‎﴿آل عمران ١٩٢﴾

Gospodaru naš, onoga koga Ti budeš u vatru ubacio Ti si već osramotio, a nepravednicima neće niko u pomoć priteći. (3:192)

Neki ajeti ukazuju na to da će oni kojima se dozvoli da čine hvalospjev za druge, to biti dozvoljeno samo onda kada taj kome se hvalospjev čini bude u Allahovom zadovoljstvu. Dakle, šefa’at je uslovljen Allahovom presudom, zadovoljstvom i dozvolom da se dotičnom čini šefaat, pa kaže:

يَعْلَمُ مَا بَيْنَ أَيْدِيهِمْ وَمَا خَلْفَهُمْ وَلَا يَشْفَعُونَ إِلَّا لِمَنِ ارْتَضَىٰ وَهُم مِّنْ خَشْيَتِهِ مُشْفِقُونَ ‎﴿الأنبياء: ٢٨﴾‏

Zna šta je pred njima i šta je iza njih. I neće (oni) posredovati, izuzev za onog s kim je On zadovoljan. A oni od straha pred Njim strepe. (21:28)

وَلَا يَمْلِكُ الَّذِينَ يَدْعُونَ مِن دُونِهِ الشَّفَاعَةَ إِلَّا مَن شَهِدَ بِالْحَقِّ وَهُمْ يَعْلَمُونَ ‎﴿الزخرف: ٨٦﴾‏

I neće imati dozvolu za posredništvo oni koje mimo Njega prizivaju – izuzev ko svjedoči Istinu – a oni to znaju. (43:86)

Dakle, nema zagovaranja i posredovanja u dunjalučkom smislu, već samo hvala za one subjekte s kojima je Allah već zadovoljan, a svi već znaju da su ti subjekti hvale dostojni, dok na dunjaluku Islam uveliko podržava zagovaranje i posredovanje za druge, pod uslovom da taj čin nije mito i korupcija, pa se veli u suri En-Nisa:

مَّن يَشْفَعْ شَفَاعَةً حَسَنَةً يَكُن لَّهُ نَصِيبٌ مِّنْهَا وَمَن يَشْفَعْ شَفَاعَةً سَيِّئَةً يَكُن لَّهُ كِفْلٌ مِّنْهَا وَكَانَ اللَّهُ عَلَىٰ كُلِّ شَيْءٍ مُّقِيتًا ‎﴿النساء: ٨٥﴾‏

Ko se zauzme posredovanjem dobrog, biće za njega dio toga. A ko se zauzme posredovanjem zla, biće za njega od toga dio; a Allah je svega Hranitelj. (4:85)

Bedeli i poklanjanje sevapa

Iskoristiću prethodno navedene dokaze o odgovornosti pojedinca i isključivoj ulozi ličnog napora i aktivnosti na ahiretski ishod da ukažem na pogrešno vjerovanje o mogućnosti rada za druge. Svjesni smo da čin u ime drugih može biti u dijelu vezanom za međuljudske odnose, gdje je takav čin pohvalan i potreban. Primjer je vraćanje duga za umrlog ili obavljanje ugovorenog posla za onemogućenog.

Dogma koju smatram pogrešnom jeste obavljanje ibadeta ili dobrih djela za umrlog ili odsutnog u nadi da će taj imati nagradu za ta djela na ahiretu, kao da ih je on obavio. To je u direktnoj suprotnosti sa kur’anskim učenjem.

أَلَّا تَزِرُ وَازِرَةٌ وِزْرَ أُخْرَىٰ ‎﴿٣٨﴾‏ وَأَن لَّيْسَ لِلْإِنسَانِ إِلَّا مَا سَعَىٰ ‎﴿٣٩﴾‏ وَأَنَّ سَعْيَهُ سَوْفَ يُرَىٰ ‎﴿٤٠﴾‏ ثُمَّ يُجْزَاهُ الْجَزَاءَ الْأَوْفَىٰ ‎﴿٤١﴾

Da se neće teretiti opterećeni teretom drugog, (38) I da će čovjekovo biti samo za što se potrudi, (39) I da će trud njegov vidljiv biti – (40) Zatim će za njega biti plaćen plaćom najpotpunijom – (53:41)

يَوْمَئِذٍ يَصْدُرُ النَّاسُ أَشْتَاتًا لِّيُرَوْا أَعْمَالَهُمْ ‎﴿٦﴾‏ فَمَن يَعْمَلْ مِثْقَالَ ذَرَّةٍ خَيْرًا يَرَهُ ‎﴿٧﴾‏ وَمَن يَعْمَلْ مِثْقَالَ ذَرَّةٍ شَرًّا يَرَهُ ‎﴿٨﴾‏

Tog dana pojaviće se ljudi odvojeni, da im se pokažu djela njihova. (6) Pa ko je uradio težinu atoma dobrog, vidjeće ga, (7) A ko je uradio težinu atoma zla, vidjeće ga. (99:8)

وَلَا تَزِرُ وَازِرَةٌ وِزْرَ أُخْرَىٰ ۗ ثُمَّ إِلَىٰ رَبِّكُم مَّرْجِعُكُمْ فَيُنَبِّئُكُم بِمَا كُنتُمْ تَعْمَلُونَ ۚ إِنَّهُ عَلِيمٌ بِذَاتِ الصُّدُورِ ‎﴿٧﴾‏

I neće se teretiti opterećeni teretom drugog. Zatim je Gospodaru Vašem povratak vaš, pa će vas obavijestiti o onom šta ste radili. Uistinu! On je Znalac grudi. (39:7)

تِلْكَ أُمَّةٌ قَدْ خَلَتْ ۖ لَهَا مَا كَسَبَتْ وَلَكُم مَّا كَسَبْتُمْ ۖ وَلَا تُسْأَلُونَ عَمَّا كَانُوا يَعْمَلُونَ ‎﴿١٣٤﴾‏

To je generacija koja je prošla. Njeno je šta je zaradila, a vaše šta ste zaradili, i nećete biti pitani za ono šta su oni radili. (2:134)

Shodno ovim kur’anskim ajetima, ne postoji način da neko dobije sevap ili nagradu preko tuđih leđa. Nema u Kur’anu drevnih vjerovanja da će faraon ili robovlasnik mukom i trudom svojih podanika ili robova bolje proći u zagrobnom životu.

Samim tim, ne postoji bedel hadž, niti kurban za roditelje, niti hajr česma za šehide, niti hatma za umrle. Sve su to djela živih od kojih samo oni imaju korist. Umrli i odsutni su svoj račun zatvorili.

Zaključak

• Mnoge religije imaju vjerovanje u šefa’at i njegove verzije, no Kur’an dolazi da ih negira, a ne potvrdi.
• Muslimani su preuzeli značenje šefa’ata od kršćana, s tim da su preimenovali Isusa u Muhammeda.
• Šefa’at se spominje u Kur’anu kao počast za one koji su zaslužili nagradu, a nikako kao posredništvo za promjenu Allahove presude.
• Šefa’at poslanika Muhammeda a.s. se nigdje ne spominje niti postoji dokaz za takvo što.
• Ahiretski šefa’at nije isto što i dunjalučki.
• Bedeli (djela za sevap drugima) je islamski koncept koji nema utemeljenja u Kur’anu, štaviše postoje jasni dokazi za suprotno.

33 comments