Tabu: Nevažeći ajeti?

Tvrdnja: Cijeli Kur’an je važeći, ajeti se ne sukobljavaju, derogacija je smišljena zbog nerazumjevanja Kur’ana!

Počeo bih sa riječima Allaha dž.š.

أَفَلَا يَتَدَبَّرُونَ الْقُرْآنَ ۚ وَلَوْ كَانَ مِنْ عِندِ غَيْرِ اللَّهِ لَوَجَدُوا فِيهِ اخْتِلَافًا كَثِيرًا

Zašto ne razumijevaju Kur’an!? Da je on od nekoga drugog do Allaha, sigurno bi u njemu mnoga neslaganja našli.

Šta je derogacija?

To je derogiranje ili stavljanje van snage određenog šerijatskog propisa (iz Kur’ana) na osnovu nečeg drugog (ajeta ili hadisa).

Na prvi pogled ne izgleda strašno, jelde… ali ako malo bolje promisliš, to je musibet. Nakon slatke priče hodže sa mimbera ili u mejtefu kako je Islam savršen, Kur’an skladan, ma sve perfektno…pojavi se i ovaj musibet koji bukvalno kaže da Allah nije dobro osmislio Svoje naredbe pa se predomislio! U smislu, nešto je bilo halal eh sad je haram ili obrnuto! Da Allah sačuva, teško je insanu i kazati šta to znači, a ono što se krije po islamskim knjigama je gore!

Pitanje za mozganje: Ako je Bog sveznajući, zna šta je bilo i šta će biti, i ono što nije bilo, da je bilo, kako bi bilo… kako to da se Bog iznenadio kad je vidio da Ga ljudi nisu baš najbolje skontali, pa je onda objavio malo bolje pojašnjenje, ili se Bog predomislio, nakon što je objavio propis skontao da to baš i ne ide tako, pa objavio malo drugačije, ili suprotno?! Pametan se pita; Jel to Bog il’ nije!?

Sjećam se prvi susret sa derogacijom u prvom razredu medrese bio je toliki šok za mene da i dan danas pred sobom vidim sliku profesora dok diktira i objašnjava lekciju dok se meni mozak komešao. Doživio sam potres imana, iako sam najgnusniju porciju pojeo na islamsko-teološkom fakultetu, valjda kad’ misle da je insan dovoljno odrastao da to može progutati…

Derogacija je tema koja se detaljno razglabala stoljećima, pogotovu u Fikhu i Usulu, iako je mnogo gora nego što zvuči, tefsiri su je puni. Nema muslimana ili učenjaka koji se bavio derogacijom a da nije imao teške emotivne i inelektualne probleme s njom…ali su to mnogi progutali, misleći da je to iskušenje na putu u Džennet, i još tjeraju druge da ju progutaju. Toliko je to fino upakovano, razrađeno, da obićni učenici sve prihvataju zdravo za gotovo, još je to potkovano tonom nakih hadisa i esera od ashaba i selefa da ljudi jednostavno odustaju od pomisli da se suprostave, pored toga što je derogacija jasan nasrtaj na intelekt i emocije insana, te vjeru u savršenstvo Allaha i Njegove riječi.

Nema iskrenog mumina i ašika Kur’ana a da mu neće laknuti kada sazna ovo što imam reći…

Nailazio sam na predavače i takozvane šejhove koji mene i slične nazivaju neprijateljima Islama jer kažemo da derogacije nema. Ja znam, a i oni znaju, da ne govore srcem niti umom…nego govore jezikom svojih autoriteta zasljepljeni i isprogramirani.

Ja kažem Allah je Gospodar svjetova, Sveznajući, nije se predomišljao u propisima, i Njegova knjiga je čista od poigravanja sa ljudima, Njegovi ajeti su jasni i savršeno skladni…ali ne! Oni će i drvlje i kamenje na nas samo da dokažu da je Kur’an manjkav i krnjav…da je Islam zafrkancija i da je Poslanik a.s. driblao muslimane, …hajmo sad ‘vako, eh nećemo! …’ajmo sad drugačije! Da Allah sačuva! Iako 100% ljudska izmišljotina i nahođenje u pokušaju tumačenja ajeta, ipak su uspjeli to umotati u celofan “jedne od disciplina kur’anske nauke”.

Allah dž.š. Svoju knjigu opisuje i u njoj samo dvije vrste ajeta, nigdje nema derogiranih ili nepostojećih ili obrisanih ili nevažećih… pa kaže:

هُوَ الَّذِي أَنزَلَ عَلَيْكَ الْكِتَابَ مِنْهُ آيَاتٌ مُّحْكَمَاتٌ هُنَّ أُمُّ الْكِتَابِ وَأُخَرُ مُتَشَابِهَاتٌ

On je Taj koji ti je od Sebe objavio Knjigu, ajete jasne, a oni su majka Knjige, i druge (ajete) jedne drugima slične… – Alu Imran 7

مَا يُبَدَّلُ الْقَوْلُ لَدَيَّ وَمَا أَنَا بِظَلَّامٍ لِّلْعَبِيدِ ﴿٢٩﴾

Ne mijenja se Riječ kod Mene, i nisam Ja zalim robovima. – Qaf 29

Samo informacije radi, ovo je jedna od najjačih oslonaca orijentalistima za udar na Kur’an i Islam, pri čemu smo mi muslimani najviše doprinjeli. Kršćanski misionar Haddad je napisao knjigu protiv Kur’ana koja se primarno oslanja na derogaciju kao “ogromni Muhamedov propust”.

Hvala dragom Allahu, i ovo je tema oko koje se mnogi muslimani ne slažu! No, bilo koji pobornik kulta ličnosti koji naiđe na ovo moje, ili nečije drugo, neslaganje po ovom, ili bilo kojem pitanju, povikaće “A ko si ti da se ne slažeš sa velikom ulemom selefa…i vaki si naki si i gori si!“. Pa, eto drago mi je da mogu reći da su mnogi učenjaci, oni koji nisu sebe omalovažavali pred drugima, niti su ugasili svoj um pred predajama, ostavili debele ćitabe koji niječu musibet derogacije.
S obzirom da je oduvijek postojala grupa učenjaka koji su nijekali derogaciju, s toga ja derogaciju klasificiram u novotarije.

Kroz svoja dugogodišna istraživanja islama i traganja za istinom primjetio sam da su učenjaci nailazili na umne bariere, iz potpuno razumljivih razloga, vjerovatno zbog okolnosti vremena ili mjesta u kojem su živjeli, te su sebi stvarali paradigme i dogme na osnovu kojih su razumjevali Kur’an i sunnet…ali su neminovno imali mnogo propusta, kao što i mi danas imamo propuste koje će inšallah popraviti neke buduće generacije. Kur’an je neiscrpni izvor mudrosti i spoznaje…i sramota je reći da je jedna generacija sve skontala i pokupila, a mi ostali smo samo prazna slama.

Vjerujem da je podjednako teško ubjediti muslimana koji nikada nije čuo za derogaciju u to da ona postoji…kao što je teško ubjediti onogo ko je učio o derogaciji u to da ona ne postoji. Ona je sama po sebi, ako se dublje razmisli, strašna i pogubna za Islam, ruši temelje vjere i potkopava cijeli sklad na kojem iman opstoji.

Naravno, derogacija je teoretski moguća samo u propisima, a nikako u obavjestima…jer time ispade da Allah dž.š. laže u derogiranoj obavjesti, što je ne pojmljivo. U propisima znači da po određenom pitanju ili tematici dođe do objave propisa, a nakon toga dođe do objave suprotnog propisa po istoj tematici.

Moj fokus je na derogaciju u Kur’anu, jer je derogacija u sunnetu drugačija i duža tema, koja ne predstavlja prijetnju akidetu muslimana.

Odmah u početku da podjelim neke statistike…Naime, postoje učenjaci koji su do te mjere favoriti derogacije da su poništili 500 ajeta iz Kur’ana!! Drugi su bili blaži, poput Ibn Dževzija koji kaže da u Kur’anu ima 247 derogiranih ajeta… Imami Sujuti kaže 20 ajeta, Zurqan kaže 7 ajeta, Mustafa Zejd kaže 6 ajeta…no najbolji dio je ovo:

Nema niti jednog ajeta za koji se kaže da je derogiran a da neko drugi nije dokazao suprotno! Tako kada govorimo o broju ajeta za koje neki učenjaci smatraju da su derogirani, ne radi se o istim ajetima. Faktički, u knjigama pobornika derogacije leže svi odgovori i dokazi za obaranje derogacije, ukoliko se sagledaju zajedno.
Dakle, broj ajeta za koje su svi mufessiri složni da su derogirani je nula!

Zapravo, derogacija se jasno spominje u Kur’anu… i to na jeziku nevjernika koji kažu:

وَإِذَا تُتْلَىٰ عَلَيْهِمْ آيَاتُنَا بَيِّنَاتٍ ۙ قَالَ الَّذِينَ لَا يَرْجُونَ لِقَاءَنَا ائْتِ بِقُرْآنٍ غَيْرِ هَـٰذَا أَوْ بَدِّلْهُ ۚ قُلْ مَا يَكُونُ لِي أَنْ أُبَدِّلَهُ مِن تِلْقَاءِ نَفْسِي ۖ إِنْ أَتَّبِعُ إِلَّا مَا يُوحَىٰ إِلَيَّ ۖ إِنِّي أَخَافُ إِنْ عَصَيْتُ رَبِّي عَذَابَ يَوْمٍ عَظِيمٍ ﴿١٥﴾

A kad im se uče ajeti Naši jasni, oni koji se ne nadaju susretu Našem kažu: “Daj drugačiji Kur’an od ovog, ili ga izmijeni!” Reci: “Nije za mene da ga samovoljno mijenjam. Samo slijedim ono šta mi se objavljuje. Uistinu! Ja se bojim, ako ne poslušam Gospodara svog, kazne Dana strahovitog.” – Junus 15

Ko želi derogaciju, kome treba derogacija Allahovih jasnih ajeta? Odgovor je u navedenom ajetu.

Postavlja se pitanje, ima li kakav nepobitan i neosporiv dokaz u Kur’anu ili makar sahih hadisu da je nešto propisano u Kur’anu a potom derogirano drugim propisom, ili da Allah kaže da je to učinio, ili da poslanik kaže taj i taj ajet je derogiran tim i tim ajetom? Ne! Nema nigdje! Izazov je stavljen svim svjetovima da donesu jedan jedini neosporiv dokaz za takvo što. Hvala Allahu koji svoje riječi čuva od izvrtanja zlikovaca.

Od učenjaka koji negiraju derogaciju su Abu Muslim Al Asfahani, u tome ga podržao Fahr Razi, u svome tefsiru je bio naklonjen njegovim dokazima. Zatim Muhammed Abdu, Al Džebri, Muhamed Hudari, šejh Muhammed El-Gazali, šejh Ali Džuma, šejh Muhammed Saqqa, i mnogi drugi. Svi su ostavili ćitabe na temu negiranja ikakve derogacije u Kur’anu.

Kao i sve moje druge postove, tako ni ovaj ne pišem kao teološku studiju, nego kao skretanje pažnje, buđenje iz gafleta, a onaj ko želi detalje uvijek ih može naći u ćitabima. Bitno je da musliman olakša dušu pred teretom nametnutih umnotrpnih dogmi.

Navešću nekoliko išareta koje pobornici derogacije koriste kao dokaz, ali su daleko od toga:

وَإِذَا بَدَّلْنَا آيَةً مَّكَانَ آيَةٍ ۙ وَاللَّهُ أَعْلَمُ بِمَا يُنَزِّلُ قَالُوا إِنَّمَا أَنتَ مُفْتَرٍ ۚ بَلْ أَكْثَرُهُمْ لَا يَعْلَمُونَ

I kada Mi jedan ajet zamjenimo drugim, a Allah najbolje zna šta spušta, kažu “Ti samo izmišljaš!”, a nije tako, nego većina njih ne zna. – El Nahl 101

Kao i svaki drugi kur’anski tekst, mora se razumjevati u kontekstu, a kontekst ovog ajeta ne govori o kur’anskim ajetima, nego o kosmičkim čudima. Riječ “ajet” je na desetinama mjesta u Kur’anu korišetna za mudžizu ili čudo. Takođe je korišten glagol “spuštati” za ista čuda, a ne samo za objavu (vidi Al Šu’ara 4). Nema sumnje da je ovo mekkanska sura, i nema veze sa propisima. O čemu onda Allah govori? Ovaj ajet je veoma razumljiv ako se sagleda u kontekstu, te govori o tome da su mušrici tražili od Poslanika da im donese čuda ista kao kod prethodnih poslanika, no Allah dž.š. šalje objavu Kur’ana kao zamjenu, no oni razočarani kažu “…nama to nije čudo, ti samo izmišljaš taj Kur’an, hoćemo čudesa!”, no oni su neznalice jer je Kur’an zapravo najveće i najkorisnije čudo čovjećanstvu, daleko efektivnije od neke fizičke mudžize ograničene vremenom i prostorom.
Neki tefsiri spominju da je ovaj ajet imao povod objave, navodno su mekelije govorili: “Muhamed se igra sa svojim drugovima, danas im nesto zabrani pa sutra dozvoli…”, no ovo je očita neistina i izmišljotina, jer u Mekki nije bilo propisa.
Mnogi pak vele da se ajet odnosi na derogaciju drugih vjera Islamom, što je donekle prihvatljivo.

مَا نَنسَخْ مِنْ آيَةٍ أَوْ نُنسِهَا نَأْتِ بِخَيْرٍ مِّنْهَا أَوْ مِثْلِهَا ۗ أَلَمْ تَعْلَمْ أَنَّ اللَّهَ عَلَىٰ كُلِّ شَيْءٍ قَدِيرٌ (106) البقرة

Ni jedan ajet ne poništimo ili učinimo da ga ljudi zaborave, a da nećemo doći sa boljim ili sličnim njemu. Zar ne znaš da Allah sve može!?

Ovo je također ajet koji govori o čudima a ne o kur’anskim ajetima. Opet se jasno vidi iz konteksta, plus što kraj ajeta kaže “Allah sve može!”, aludirajući na čin a ne govor. Ajet spominje da Allah učini da se ta čuda (božanski znakovi) zaborave, što ukazuje na dugi vremenski period u kojem ljudi zaborave da se čudo ikada desilo.

Također, “poništavanje” u ovom ajetu bi se moglo odnositi i na prethodne objave, gdje “ajeti” iz prijašnjih knjiga bivaju poništeni ili zaboravljeni kao rezultat dugog vremenskog perioda proteklog poslije njihove objave, no Allah će u Kur’anu neke od tih ajeta obnoviti “sličnim” ili objaviti ajete koji su za novo čovječanstvo “bolji”.

Bilo kako bilo, iznenadno brisanje memorije preko noći, koje se spominje u tefsirima, nije ništa do neozbiljno igranje sa ljudima i ne dolikuje Gospodaru dž.š. Upravo se to mistično brisanje, iz memorije i zapisa, promoviše u islamskoj tradiciji gdje se navode predaje (hadisi) u kojima se prepričavaju događaji gdje Allah dž.š. obajavi Poslaniku a.s. dio Kur’ana danas, a već ujutro učini da to svi ljudi zaborave, čak im pobriše ono što su eventualno zapisali?! Te priče su očanički pokušaj nekih pripovjedača da objasne pomenuti ajet.

U tefsirima se spominje i derogacija ajeta kojih više nema u Kur’anu! Otvoreno se promoviše felšavost Kur’ana, gdje fale ajeti, pa i cijele sure od po nekoliko desetina sahifa!?
Postoje predaje da su neke sure nekada bile u Kur’anu i da ih je narod učio, čak i nakon Poslanikove a.s. smrti, pa su onda izgubljene i zaboravljene! Sufjan Es-Sevri kaže da je nestalo mnogo Kur’ana nakon bitke na Jemami, navodno zbog pogibije mnogih hafiza!

Učenjaci mezheba su povjerovali historiskim predajama i ahad hadisima da je Kur’an manjkav, i što je najgore, to su tek tako prihvatili. Svi prilaze tematici sa već programiranim ubjeđenjem da derogacija postoji…a ko traži – nađe. Kur’an je mutevatir predaja, te da mu nešto fali, i ta falinka bi bila mutevatir…ali hvala Bogu nije.

Dakle, volja ti po ehli-sunnetskom ili po šijitskom, Kur’an je manjkav i iskrivljen po mišljenju većine učenjaka! To se krije ko’ guja noge, a samo su rijetki ustali i pojasnili da je to laž i izmišljotina.

Ako već Posalnik a.s. nije spominjao derogaciju, niti je ima u Kur’anu…kako to da imamo toliko predaja od ashaba o derogaciji?
Jednostavno. Riječ “nesh” je termin kojeg su ashabi, a pogotovu Ibn Abbas, koristili za u značenju ograničavanja općenitog značenja i slično. U primjerima takvih predaja jasno se vidi da njihov termin ne znači današnju definiciju derogacije. Imami Ibnul- Kajim, imami Šatibi, Ad-Dehlevi, i drugi, napomenuli su u svojim knjigama da “nesh” u tim haberima od ashaba ne znači derogaciju u poznatom smislu.

Konačno, Islam dolazi ljudima kao pokretač civilizacije i intelekta, svoje temelje gradi na logici gdje više čuda neće imati ulogu, niti će biti primarni način ubjeđivanja ljudi. Poslijednji Poslanik dolazi u vrijeme kada ljudski rod dorasta intelektualnom čudu, te kosmička čudesa bivaju nepotrebna za buduce generacije…

Pazi sad’ ovo! Kažu da u Kur’anu postoje tri vrste derogacije:

1. Derogacija propisa, sa postojećim tekstom ajeta. Znači, ajet ima u Kur’anu ali ničemu ne služi. Šuplja priča, što bi naš narod reko’.
   1. Derogiran ajet drugim ajetom u Kur’anu
   2. Derogiran ajet hadisom (Po svim mezhebima, vjerovali ili ne…)!!?
2. Derogacija (brisanje) teksta, uz uvažavanje propisa (!?) Znači, ajet izgubljen, ali se po njemu radi.
3. Derogacija propisa i texta. Znači, bio ajet i radilo se po njemu, i više ga nema u Kur’anu niti se po tome radi.

Ne zna se koja je gora od gore, a najveći musibet je što ovo sve ima u Buhariji. Tačno mu’mina boli kada sluša ove gluposti, ali insan treba uzeti pouku i učiti. Goleme su zavjere kovane protiv Kur’ana od samog početka.

Nekako mi najteže pada što su Allahove ajete spustili na nivo predaja i priča….haman da Šeherezada može derogirat Allahov Govor u pričama 1001 noć…
Da časni Poslanik derogira ili proturječi Kur’anu je nemoguća stvar, čak i Kur’an to kaže:

تَنزِيلٌ مِّن رَّبِّ الْعَالَمِينَ ﴿٤٣﴾ وَلَوْ تَقَوَّلَ عَلَيْنَا بَعْضَ الْأَقَاوِيلِ ﴿٤٤﴾ لَأَخَذْنَا مِنْهُ بِالْيَمِينِ ﴿٤٥﴾ ثُمَّ لَقَطَعْنَا مِنْهُ الْوَتِينَ ﴿٤٦﴾ فَمَا مِنكُم مِّنْ أَحَدٍ عَنْهُ حَاجِزِينَ ﴿٤٧﴾

(Kur’an je) Objava od Gospodara svjetova. (43) A da je (Poslanik) od sebe govorio mimo Nas neke riječi, (44) Doista bismo ga zgrabili za desnicu, (45) Potom doista presjekli njegovu aortu, (46) Pa nijedan od vas ga ne bi mogao odbraniti! (47) – Al Hakkah

Derogacija I – poništavanje propisa iz postojećeg teksta.

Spomenut ću nekoliko primjera koji su predstavljali najveću prepreku za tumače Kur’ana, te većina za njih nije imala drugo objašnjenje nego da su derogirani:

Primjer 1:

الْآنَ خَفَّفَ اللَّهُ عَنكُمْ وَعَلِمَ أَنَّ فِيكُمْ ضَعْفًا ۚ فَإِن يَكُن مِّنكُم مِّائَةٌ صَابِرَةٌ يَغْلِبُوا مِائَتَيْنِ ۚ وَإِن يَكُن مِّنكُمْ أَلْفٌ يَغْلِبُوا أَلْفَيْنِ بِإِذْنِ اللَّهِ ۗ وَاللَّهُ مَعَ الصَّابِرِينَ

Sada vam je Allah olakšao i On zna da ste postali slabiji, pa ako vas bude stotinu strpljivih neka pobjede dvije stotine, i ako vas je hiljadu, neka pobjede dvije hiljade. Allah je sa strpljivima.

U ovom ajetu se govori o obavezi muslimana da se strpe u bitkama pa makar bili duplo nadbrojani. No, ajet prije njega govori da su obavezni boriti se sa deset puta nadbrojnijim neprijateljem. Stoga, učenjaci kažu da je drugi ajet derogirao prvi, no to nije tačno. U prvom ajetu je propis za muslimane koji su u snazi i prednosti, a u drugom je propis za stanje slabosti. Poput namaza ili posta, postoji osnovni propis, a onda postoji olakšica u poteškoći. Isto kao što se namaz krati, tako se i broj neprijatelja skratio.

Primjer 2:

 يَا أَيُّهَا الَّذِينَ آمَنُوا إِذَا نَاجَيْتُمُ الرَّسُولَ فَقَدِّمُوا بَيْنَ يَدَيْ نَجْوَاكُمْ صَدَقَةً ۚ ذَٰلِكَ خَيْرٌ لَّكُمْ وَأَطْهَرُ ۚ فَإِن لَّمْ تَجِدُوا فَإِنَّ اللَّهَ غَفُورٌ رَّحِيمٌ (12) أَأَشْفَقْتُمْ أَن تُقَدِّمُوا بَيْنَ يَدَيْ نَجْوَاكُمْ صَدَقَاتٍ فَإِذْ لَمْ تَفْعَلُوا وَتَابَ اللَّهُ عَلَيْكُمْ فَأَقِيمُوا الصَّلَاةَ وَآتُوا الزَّكَاةَ وَأَطِيعُوا اللَّهَ وَرَسُولَهُ ۚ وَاللَّهُ خَبِيرٌ بِمَا تَعْمَلُونَ

O vjernici, kada se hoćete Poslaniku obratiti udjelite prije obraćanja sadaku, to vam je bolje i čišće, a ako nemate, Allah prašta i milostiv je. Je li vam teško da udjelite sadaku prije obraćanja Poslaniku, pa ako već to ne učinite, a Allah vam oprašta, onda namaz obavljajte i zekat dajite i Allahu i Poslaniku se pokoravajte, a Allah zna šta radite.

Kažu drugi ajet je derogirao prvi, no slučaj je jasan da se radi o propisu koji je važio za određenu situaciju i vremenski period. Nije derogiran nego je završio. Kao propisi oko Poslanikovog vjenčanja ili propisi koji su vezani za njega, pa se završavaju njegovom a.s. smrću.

Primjer 3 i 4:

Ajeti koji slijede su o zabrani alkohola i propisu posta. Ni jedan ovaj primjer nema nikakvu derogaciju, nego postepenost u propisu. Alkohol je zabranjen postepeno, svaki korak je vodio ultimativnom cilju – zabrani alkohola.

يَا أَيُّهَا الَّذِينَ آمَنُوا لَا تَقْرَبُوا الصَّلَاةَ وَأَنتُمْ سُكَارَىٰ حَتَّىٰ تَعْلَمُوا مَا تَقُولُونَ

O vjernici, pijani nikako molitvu ne obavljajte, sve dok ne budete znali šta izgovarate… En Nisa 43

يَا أَيُّهَا الَّذِينَ آمَنُوا إِنَّمَا الْخَمْرُ وَالْمَيْسِرُ وَالْأَنصَابُ وَالْأَزْلَامُ رِجْسٌ مِّنْ عَمَلِ الشَّيْطَانِ فَاجْتَنِبُوهُ لَعَلَّكُمْ تُفْلِحُونَ

O vjernici, vino i kocka i kumiri i strjelice za gatanje su odvratne stvari, šejtanovo djelo; zato se toga klonite da biste postigli što želite. – El Maide 90

Nije alkohol bio naređen pa zabranjen, niti je post bio zabranjen pa naređen…dakle, nema derogacije, samo propisi za različite situacije. Ashabi nisu bili notorne pijanice i alkoholičari pa da im se treba postepeno zabranjivati alkohol. Dakle i sada kada bi neki musliman bio pijan, mora da sačeka da se otrijezni pa onda da klanja namaz! Propis i dalje važi, jasan ko’ dan.

…وَعَلَى الَّذِينَ يُطِيقُونَهُ فِدْيَةٌ طَعَامُ مِسْكِينٍ…

Onima koji post podnose – otkup je da jednog siromaha nahrane…

فَمَن شَهِدَ مِنكُمُ الشَّهْرَ فَلْيَصُمْهُ ۖ

Ko od vas u tom mjesecu bude kod kuće, neka ga u postu provede

Isto tako i post, svaki korak je vodio ultimativnom cilju – obavezan post ramazana. U početku biva dobrovoljan, s obavezom otkupa, a kasnije obavezan za sve koji ga podnose. Radi se o proširenju propisa, a ne o njegovoj izmjeni.

Primjer 5:

Ajeti koji govore o kazni za zinaluk, kažu da je propis bićevanja derogirao propis zatvaranja.

وَاللَّاتِي يَأْتِينَ الْفَاحِشَةَ مِن نِّسَائِكُمْ فَاسْتَشْهِدُوا عَلَيْهِنَّ أَرْبَعَةً مِّنكُمْ ۖ فَإِن شَهِدُوا فَأَمْسِكُوهُنَّ فِي الْبُيُوتِ حَتَّىٰ يَتَوَفَّاهُنَّ الْمَوْتُ أَوْ يَجْعَلَ اللَّهُ لَهُنَّ سَبِيلًا ‎﴿١٥﴾‏ وَاللَّذَانِ يَأْتِيَانِهَا مِنكُمْ فَآذُوهُمَا ۖ فَإِن تَابَا وَأَصْلَحَا فَأَعْرِضُوا عَنْهُمَا ۗ إِنَّ اللَّهَ كَانَ تَوَّابًا رَّحِيمًا ‎﴿١٦﴾‏

A one koje učine razvrat od vaših žena, dovedite četiri svjedoka, pa ako posvjedoče, zatvorite ih u kući do smrti, ili dok im Allah ne obezbjedi izlaz. (15) A oni muškarci koji razvrat učine, uznemiravajte ih, pa ako se pokaju i poprave, ostavite ih na miru. Allah prima pokajanje i milostiv je. – An Nisa 16

a drugi ajet kaže:

الزَّانِيَةُ وَالزَّانِي فَاجْلِدُوا كُلَّ وَاحِدٍ مِّنْهُمَا مِائَةَ جَلْدَةٍ

Bludnicu i bludnika udarite sa stotnu bičeva…

No istina je da ovi ajeti nemaju veze jedan sa drugim, i ne postoji nikakva derogacija.

Prvi ajeti govore o lezbejkama i pederima, što se jasno vidi iz konteksta ajeta. Ajet (15) počinje obraćanjem množini ženskog roda, i oslovljava ih kao “žene od vas (naroda)” koje počine razvrat na javnom mjestu. To se jasno zaključuje jer se traže 4 svjedoka (iz naroda, bilo muško ili žensko) koji su tome svjedočili. Ako posvjedoče, te žene treba rastaviti i svaku zadržati u kućnom pritvoru dok ne umru ili dok im Allah ne dadne izlaz. Termin (يجعل لهن) nedvosmisleno označava korist a ne štetu, tako da se “izlaz” može protumačiti sa bilo čime što će te žene “dovesti u red”, poput braka, posla, migracije, i sl. Njihova smrt u kući, iako se navodi na početku, nije cilj propisa, nego zadnji, i najmanje poželjan, rezultat. Ajet za žene ne propisuje nikakvu fizičku kaznu, nego jednostavno skalnjanje s očiju u privatnost kuće, dok se ne nađe solucija u kojoj su okolnosti za eventualno ponavljanje prestupa smanjene kao i kod sjedenja u kući.

Ajet (16) počinje sa dvojinom muškog (neutralnog) roda, i kaže ako njih dvojica urade isto što i one žene (u prethodnom ajetu) onda ih ezijetite, tj. uradite nešto što će ih “opametiti“. Termin ne označava nikakvu fizičku ili bolnu kaznu, nego način da se neko dozove pameti, poput novčane kazne, bojkota, i sl. Ajet jasno ostavlja na izbor kadiji da odredi prikladan način da se takvi sankcionišu. U nastavku stoji “…a ako se pokaju i poprave, ostavite ih na miru…”.

Svi ovi propisi se odnose na sankcionisanje javnog razvrata i neprirodnog ponašanja u društvu, i ne dotiču se ničijeg privatnog izbora ili djelovanja u tajnosti. Za javno lezbejstvo ima sankcija (kućni pritvor) i izlaz (udaja, zaposlenje…), i za javni pederluk ima sankcija (uznemiravanje) i izlaz (da se prođu toga). U oba slučaja, cilj je rehabilitacija a ne kazna.

U ajetu 2 iz sure An Nur, za kojeg smatraju da je derogirajući za navedene ajete iz sure An Nisa, jasno je naglašeno da se radi o (javnim  i stalnim) bludnicima, te nemaju veze sa prethodnim “homoseksualcima”.

Primjer 6:

فَلَنُوَلِّيَنَّكَ قِبْلَةً تَرْضَاهَا ۚ فَوَلِّ وَجْهَكَ شَطْرَ الْمَسْجِدِ الْحَرَامِ ۚ وَحَيْثُ مَا كُنتُمْ فَوَلُّوا وُجُوهَكُمْ شَطْرَهُ

Vidimo Mi kako sa žudnjom bacaš pogled prema nebu, i Mi ćemo sigurno učiniti da se okrećeš prema strani koju ti želiš: okreni zato lice svoje prema Časnome hramu!* I ma gdje bili, okrenite lica svoja na tu stranu. – El Bekara 144

Ovaj i slični ajeti, na prvi pogled, govore o derogaciji nečega što je bilo prije drugačije…No istina je da to nema veze sa derogacijom.

Kibla muslimana nije bila određena u početku, niti igdje u Kur’anu ima naređenje da se u namazu okreće prema Kudsu (Palestina, sjever Arabije). Dakle, to nije Allahov propis kojeg okretanje prema Kabi derogira i stavlja van snage, nego Poslanikovo a.s. nahođenje dok nije došao propis od Allaha da se okrenemo prema Kabi.

Ovakvih primjera je mnogo u Kur’anu za koje neki muslimani misle da su primjeri derogacije i time obmanjuju ljude i omalovažavaju Allahovu Knjigu.

Za kraj, izazov svim šprdavcima sa Allahovom Knjigom:

Ima li igdje jedan jedini hadis, da se iole može prihvatiti, a da u njemu Poslanik a.s. kaže da se neki ajet derogira nekom drugim ajetom? Ako je Allah objavio ajete, jedino Poslanik zna gdje koji ajet stoji i kako stoji, i jedini on ima pravo da daje upute vezane za ajete… jel’ dao i jednu??

لَا تَبْدِيلَ لِكَلِمَاتِ اللَّهِ

Nema promjene u Allahovim riječima… – Junus 64

وَاتْلُ مَا أُوحِيَ إِلَيْكَ مِن كِتَـابِ رَبِّكَ لَا مُبَدِّلَ لِكَلِمَاتِهِ …

Recituj ono što ti se objavljuje iz knjige Gospodara tvoga, niko Njegove riječi ne može izmjeniti,… – El Kehf 27

Derogacija II- brisanje teksta uz uvažavanje propisa.

Kratko da se osvrnem na drugu – ujedno najapsurdniju – vrstu derogacije u Kur-anu, a to je derogacija (brisanje) teksta ajeta, uz uvažavanje njegovog propisa.

روى ابن ماجه بسنده عن عائشة (ض) قالت: “لقد نزلت آية الرجم، ورضاعة الكبير عشرا، ولقد كان في صحيفة تحت سريري، فلما مات رسول الله صلى الله عليه وسلم وتشاغلنا بموته، دخل داجن فأكلها.”

Ibn Madže bilježi sa svojim senedom da je Aiša r.a. rekla: “Objavljen je ajet o kamenovanju, i ajet o dojenju odraslih ljudi sa deset sisanja, i bili su zapisani na papiru ispod mog kreveta, pa kad je umro Allahov Poslanik s.a.v.s mi smo se zabavili oko njegova ukopa, ušla je koza u kuću i pojela ga (papir sa ajetima ).”

وعن شريك ابن عاصم قوله: “قال لي أُبيِّ ابن أبي كعب: كيف تقرأ سورة الأحزاب؟ قلت: سبعين أو إحدى وسبعين آية، قال والذي أحلف به، لقد نزلت على محمد (صلعم) وأنها تعادل سورة البقرة أو تزيد عليها.”

Od Šerik b. Asima se bilježi da je rekao: “Pitao me Ubejj b. ebi Kaab: ‘Kako učiš suru Ahzab?’, odgovorio sam: ‘Sedamdeset, ili sedamdeset i jedan ajet.’ Reče: ‘Kunem ti se da je Muhammedu sišla veličine sure Bekareh, ili čak i veća!’.”

Ovo su amo neki od hadisa koji govore kako je mnogo Kur’ana izgubljeno, te da on nije potpun. Propisi koji su vrlo upitnog porjekla (vidi tekst o kamenovanju) odjednom dobivaju ajete iz Kur’ana, ali eto, od svih zapisa Kur’ana, oni se potrefili baš na tom jednom komadu hartije…. i koza nije našla ništa drugo do taj papir da pojede. I tako Dragi Allah džaba spuštao objavu!? Od tog dana do Sudnjeg dana, za gubitak propisa i božijih mudrosti svi muslimani mogu kriviti kozu.

Postoje i hadisi koji liče na Diznijeve bajke, u kojima se spominje misteriozno nestajanje Kur’ana sa papira i iz memorije. Kontam, ako je nestao od svuda, kako onda uopće znaju da je nestao? Allaha mi, šprdanje sa Kur’anom, …sramota!

Evo par primjera koji se pripisuju ashabima, a ubjeđen sam da oni nemaju pojma o tome:

Hadis od Aiše r.a. gdje kaže: “Učilo se u Kur’anu da majke doje pet sitih dojenja… i nakon što je Poslanik umro!”.

Ako su ti ajeti postojali i nakon Poslanikove smrti, pa kako onda tih ajeta nema danas? Ko ih je izbrisao? Odakle ih je izbrisao kad je Kur’an primarno pamćen a ne pisan? Jesu li se to svi muslimani dogovorili da u inat hazreti Aiši izbace te ajete iz Kur’ana!? Da svi hafizi zaborave baš te iste ajete?

Hadisi u kojima se kaže da je u Kur’anu postojao ajet o kamenovanju bludničara. Čuj, postojao…?!

حدثنا عبد الله بن صالح عن الليث عن خالد بن يزيد عن سعيد بن أبي هلال عن مروان بن عثمان عن أبي أمامة بن سهل أن خالته قالت‏:‏ لقد أقرأنا رسول الله صلى الله عليه وسلم آية الرجم‏:‏ الشيخ والشيخة فارجموهما ألبتة بما قضيا من اللذة‏.‏

Pripovjeda Abdullah b. Salih od Lejsa, od Halid b. Jezida, od Said b. Ebi Hilal od Mervan b. Osmana od Ebi Umame b. Sehla da je njegova tetka rekla: “Poslanik nas je podučio ajetu o kamenovanju; Starca i staricu kamenujte do kraja jer uživaše.”

عن عمر بن الخطاب وأبي بن كعب أنهما قالا: “كان فيما أنزل من القرآن الشيخ والشيخة إذا زنيا فارجموها ألبتة”

Od Omera b. Hattaba i Ubej b. Kaaba se prenosi da su rekli: “Od ajeta koji su objavljeni u Kur’anu bio je i ovaj; ‘Starca i staricu, kada preljubu učine, kamenujte do kraja’. “

Jel se to Omer r.a. bojao ljudi, nakon što je došao na totalitarnu vlast, pa taj ajet nije smio učiti ili vratiti u Kur’an?! Smiješno!
Kažu, to je primjer gdje nema više ajeta, ali je ostao propis. Pa kako će postojati propis ako nema dokaza? Na čemu se temelji taj propis? Ako nema dokaza, nema ni propisa…

Ovo su nabuloze u ummetu, i najgori dio je taj gdje većina naše uleme vjeruje u ova naklapanja i uvrede Allaha i Njegovog Poslanika, te skrnavljenje objave.

Ja vjerujem da je svijest čitatelja dovoljno velika da sam uvidi nelogićnosti i podvale koje su se uvukle u Islam. Ova vrsta derogacije je opovrgnuta od mnogih starih učenjaka, no nisu bili dovoljno popularni. Mnogi tefsiri, poput Sujutija i Kurtubija, spominju razilaženja uleme po ovom pitanju, ali na kraju mnogi od njih, nažalost, prihvataju ideju krnjavog Kur’ana.

Zaključak

• Što bi naš narod bi rekao: Što čorav ne vidi, smisli!
• Ako u Kur’anu ima derogacije, onda su ajeti o tome kako je Kur’an “…knjiga, čiji su ajeti mudri i pojašnjeni od strane Sveznajućeg i Mudrog…” derogirani.
• Ako ima derogacije, onda je Kur’an koji je spušten u Lejletul-Kadr drugačiji od onoga koji mi imamo!
• Gdje god neko spomene derogaciju ajeta, znaj da se radi o ne razumjevanju istog!
• Nema sumnje u Kur’an, i nema razilaženja u njegovim ajetima i propisima…on je mudžiza za umove čovječanstva do kraja svijeta.

26 comments